Какву поруку Србија шаље данашњим окупљањем?

Какву поруку Србија шаље?

Какву поруку Србија шаље данашњим окупљањем?

Голубица, ПЕТАК 19.04.2019. ФОТО: Насловна „Митинг СНС-а Бранков мост 2011.

У Србији данас често слушамо о подељеном друштву: „две Србије“, „СНС ботовима и ДОС троловима“, „сендвичарима и мислећим људима“, „градитељима и рушитељима“…

Без намере да износимо став за дневно политичке потребе, морамо се запитати, одакле потреба да се људи (били они пристојни или не) окупе на улици, да се покажу и преброје? Најмање шансе да се сврстамо на било чију страну имамо ако причу почнемо из оне тачке у којој се могу сложити све стране или скоро све.

„Два пута сам биран за председника Србије и једном за председника Југославије. Ваљда би свакоме после ових десет година требало да буде јасно да они не нападају Србију због Милошевића, него нападају Милошевића због Србије“, рекао је још биши председник СРЈ Слободан Милошевић 2. октобра 2000. године.

Већ 5. октобра на власт долази „Демократска опозиција Србије“ (ДОС) коју чини 18 различитих странака, док су окосница ове коалиције Демократска Странка (ДС) и Демократска странка Србије (ДСС). Тада ове окоснице глуме на политичкој позорници Србије неку врсту „баланса“ између истока и запада. Док ДС има потпуно прозападну политику, ДСС се бори за „легализам“ и „приближавање“ Русији. Влада жестока унутрашња политичка борба без икакве савести и свести да су на поверење добили Србију која је осим тога што је правни следбеник бивше СФРЈ, (па касније СРЈ и СЦГ), била и независна држава. Они су сви заједно допринели томе да Србија изгуби сваки могући вид суверенитета и буде прва држава која је као једна од оснивача ОУН-а, примљена као нова држава у ову организацију. Пошто немају свест да управљају сувереном државом, унутрашњу политику су преливали на међународни терен преко амбасада западних земаља у Београду. Имали су (оправдани) осећај да њихову политичку судбину решава неко други а не грађани Србије. Грађани су само средство да се до власти дође. За савезнике на западу је било довољно показати да имаш „критичну масу на улици“ и они ће без проблема инсталирати на власт онога ко им покаже довољно љубави и лојалности. Тако су лидери ДОС-а почели доказивати колико јако воле „демократију“, „европске вредности“, „грађанске слободе“ док су истовремено крали – Најпре једни од других, а у основи од грађана Србије. Државу и народ нико волео није нити је за тим било потребе. Земља се потпуно распала и била скоро на ивици грађанског (више политичког) рата. Ако се бориш против западног интереса, губиш власт! Тако размишља неко кога је неко други инсталирао на власт револуцијом користећи „критичну масу“.  Ако нема те масе довољно, онда мора да се направи. Медијским спиновима, фотомонтажама, понављањем мантре да ће потећи мед и млеко чим опозиција дође на власт а „диктаторски режим“ падне са власти. У време Слободана Милошевића, та критична маса је створена захваљујући неким погрешним проценама, промашеним или изневереним политичким циљевима и пре свега због изразито тешког материјалног положаја грађана.

Фото: свргавање Милошевића 5. октобар 2ооо. године

Нико није могао ни сањати да нам је могло бити горе него што јесте. А било је много горе. Црна Гора је прогласила независност, „Косово“ је прогласило независност, све хероје смо називали злочинцима, ћутали о НАТО агресији, укинули смо војску, тенкове претапали као старо гвожђе, затварали амбасаде широм света у „малим државама“ (као да смо ми велики), понижавали се увек и на сваком месту. Критична маса створена из економске беде је заборављена. Затворене су скоро све фабрике и продате за 1 евро док су милиони остали без посла. За њих је остао само израз/термин „жртве транзиције“ – Ето, тако се мора јер то су прошле све земље „источног блока“. Народ је послужио само као оруђе да се изведе револуција а затим су га претопили попут тенкова.

Данас остаци ДС-а уз примесе фашисоидних елемената покушавају да пруже „ОТПОР“, „РЕЖИМУ“, „НА УЛИЦИ“ уз „ГЛУМЦЕ“, „ПРОФЕСОРЕ“, поклич „ГОТОВ ЈЕ“, „ПОДИГНУТУ ПЕСНИЦУ“, „АЛТЕРНАТИВНУ СЦЕНУ и ГЛАСНУ МУЗИКУ“ са камиона. Да ли вам се ово чини познатим? Ако у нечему опозиција има право, онда је то чињеница да су ово 90-те године. Само не у погледу власти како тврде, већ у погледу опозиције – Њих самих. Они као да не могу да схвате да нема више „критичне масе“ која ће поверовати у исту лаж два пута. Што би рекао један сатиричар кога они веома цене – „БУДАЛЕ!“. Или можда нису? Стасале су генерације које се 5. октобра не сећају или чак нису ни рођене тада. Ако су свесни да подршку народа немају, чему пребројавање? Сви знамо да више пута поновљена лаж постаје истина, посебно ако је поновљена у медијима.

Фото: Протест опозиције 13.04.2019. године

Окупиш 8.000 људи, камером направиш „зум“ (крупан кадар) у центар окупљене „масе“ и испод слике напише колико ко воли и колико коме треба – Од 40.000 до 100.000 људи. И тако добијемо подељену Србију „ботовску“ и „грађанску“. Када такву слику у свет пренесу DW, SNN, BBC, онда је то заиста „права истина“. Не пребројавају се они због нас у Србији, никада им ни грађани ни Србија нису били од значаја. Овде је приоритет у свету показати какву „подршку“ имају не би ли прикупили још донација у новцу за своју политичку борбу против „диктатуре“ и „медијског мрака“. Не заборавите, прво треба створити „критичну масу“ да би вас неке амбасаде „инсталирале“ на власт. Ово иде толико далеко да су лидери новог ДОС-а на друштвеним мрежама почели качити слике окупљених са прославе Нове године у Београду (исте оне којој су се подсмевали), као да су настале на протесту 13. априла 2019. Посебан случај је качење слика са сахране премијера Зорана Ђинђића у кога се и данас „куну“ у сврху исте манипулације. Рекло би се, буђење новог правца: „Политичке некрофилије“.

Међутим, десио се НАРОД у Србији којем је прорадио онај наш далеко чувени инат. Хоће да се окупе и преброје. Који је циљ? Показати у свету да су џабе бацали паре на опозицију, да им спинови и слике лажне реалности неће помоћи да се Србија потчини.

Кампања „Будућност Србије“ – Нови Сад 11.04.2019.

Данас многи желе да пошаљу поруку достојанствене и независне земље која има свој суверенитет и која је доследна у одбрани политике  просперитета и војне неутралности. Ова реална слика неће бити прескочена у горе поменутим западним земљама које ће коначно морати да разговарају и преговарају са Србијом водећи рачуна и о нашим а не само својим интересима. Ово је веома важно показати пред изузетно важне преговоре са Приштином. Јединство, одлучност, поштење. Србија јесте земља на путу ка ЕУ, поштује западне вредности али штити своје интересе и сарађује са свим пријатељским државама. Србија не може да бира савезнике, савезници бирају Србију. Да ли ће нас запад коначно изабрати за савезника? Многе земље су управо то учиниле и наш међународни положај се драстично променио јер имамо своју независност и власт коју је изабрао народ. Данас се десио народ у Србији! Ово је одбрана државе од сценарија у Македонији, Црној Гори, Украјини. Нема више прелазних влада, кризних штабова, непоштовања воље народа, обесмишљених референдума. Сувише се пута десило да бисмо сада направили грешку поново. Грађани су одлучили да покажу слободу. Ово није борба власти и опзиције, ово је борба између интереса Србије и интереса мањег али моћног дела западног света.

Данас је у Београд кренула цела Србија, велик број Срба из Црне Горе, Републике Српске. Ово није подршка само председнику Вучићу, ово је част и понос једног народа који можда по први пут није изневерен.

Према последњим информацијама а како преносе београдски медији, пут Србије кренули су и Срби из Северне Македоније али и део дијаспоре из других земаља.

 

Извор: Голубица

Нема Коментара

Поставите Коментар