Голубица, СРЕДА 18.09.2019.
Нови Сад је до јуче био једини град у Републици Србији у коме су особе са инвалидитетом могле паркирати своје возило на сваком паркинг месту без ограничења и без разлике да ли је то место посебно обележено за особе са инвалидитетом или не. Ова добра воља која није имала правно утемељење, прекинута је јуче због многобројних злоупотреба од стране корисника и немогућности одржавања комуналног реда.
На злоупотребе у коришћењу овог права указивале су саме особе са инвалидитетом, пре свих они корисници права који користе инвалидска колица јер је увећан број оних који не користе колица а имају правни основ да остваре право на повлашћено паркирање за особе са инвалидитетом.
Од јуче, лице које поседује картицу за повлашћено паркирање може бесплатно паркирати возило искључиво на посебно обележеним местима за особе са инвалидитетом. У случају паркирања на месту које није посебно обележено, паркинг се ПЛАЋА у складу са општим условима.
Из извора блиских ЈКП „Паркинг сервис – Нови Сад“, сазнајемо да је Колегијум одржан у понедељак 16.09.2019. године донео Одлуку да прекине праксу толерисања паркирања корисника права на повлашћено паркирање, на општа места, односно она која нису посебно обележена и намењена особама са инвалидитетом.
Како наводе у овом предузећу, циљ овакве одлуке јесте да се стане на пут бројним злоупотребама које обесмишљавају право на повлашћено паркирање јер ометају саме кориснике овог права.
ЈКП „Паркинг сервис – Нови Сад“ је све до сада толерисао паркирање и на општим местима, међутим то је попримило оквире који заправо онемогућавају особе са инвалидитетом да користе право које им припада. У Новом Саду је закључно са данашњим даном, картицу за повлашћено паркирање добило 1.506 лица што је број који угрожава одржавање комуналног реда у области паркирања. Овај број није коначан јер и даље пристижу нови захтеви а година још није прошла.
Према Одлуци о јавним паркиралиштима на територији Града Новог Сада, право на повлашћено паркирање може остварити особа са инвалидитетом и то:
- лице које има оштећење екстремитета битних за управљање возилом (најмање 70% телесног оштећења)
- лице оболело од дистрофије, параплегије, квадриплегије или церебралне парализе
- лице које има оштећење вида најмање 90%
- ратни и мирнодопски војни инвалиди, цивилни инвалиди рата од I до IV групе инвалидности
- лице на дијализи
Уз све горе наведено, потребно је да особа са инвалидитетом или члан њеног заједничког домаћинства буде ВЛАСНИК ВОЗИЛА. Ово последње имало је за циљ да спречи злоупотребу јер се до 2015. године догађало да особа са инвалидитетом поднесе захтев са циљем да картицу обезбеди комшији, пријатељу, комшији и сл.
Међутим, догодило се да су многи несавесни корисници успели да пронађу начин изигравања ове одредбе пре свега на два начина: Или су комшије, пријатељи асистенти и сл. мењали фиктивно адресу пребивалишта у личној карти да би постали „заједнички члан домаћинства особе са инвалидитетом“ или су се послужили „АПСОЛУТНОМ ПУНОМОЋИ“ коју власник возила даје особи са инвалидитетом. Наиме, апсолутна пуномоћ је постала начин да се одложе трошкови регистрација возила, па је заправо попримила један од начина дозвољене „купопродаје.“ Ако неко купи аутомобил примера ради, у фебруару 2018. године, чија регистрација истиче јануара 2020. године, он не изврши пренос права својине по основу Уговора о купопродаји већ му формални власник даје апсолутну пуномоћ, којом га овлашћује да може возило отуђити, регистровати, возити у земљи и иностранству итд.. Другим речима, лице које није формални власник возила има сва власничка овлашћења и права на возилу.
Како је ова могућност ДОЗВОЉЕНА са циљем несметаног промета људи, робе и капитала, обзиром да је институт апсолутне пуномоћи прихваћен широм света, формално је било веома дискутабилно само особама са инвалидитетом које имају овакву пуномоћ, ускратити право на повлашћено паркирање. Тако су рођаци, комшије, пријатељи и други који нису „чланови заједничког домаћинства“ уз саучешништво одређеног броја особа са инвалидитетом успели да „заобићу“ одредбе Одлуке о јавним паркиралиштима на територији Града Новог Сада а да заправо ни један Закон или подзаконски акт није прекршен.
Још један драстичнији начин злоупотребе, који није формално доказан али јесте „јавна тајна“ је када особа са инвалидитетом формално КУПИ возило „за себе“ а онда она даје апсолутну пуномоћ трећем лицу. Ово се ради из више разлога: Прво, особа са инвалидитетом власник возила, остварује право на поврат ПДВ-а и ослобођена је плаћања царине (ако увози возило), по основу инвалидитета, исто тако, може остварити озбиљан попуст приликом регистрације возила. Тек на крају овог ланца, подносе Захтев за повлашћено паркирање. Опет, није дошло до кршења Одлуке о јавним паркиралиштима.
ЈКП „Паркинг сервис“ – Нови Сад, који врши контролу паркирања у Граду, нема никаква формална овлашћења да контролише нечије место пребивалишта, начин куповине возила, нити може утицати на нечију савест. Градска управ за социјалну и дечију заштиту која врши утврђивање права на повлашћено паркирање, односно ИСПУЊЕНОСТ УСЛОВА за стицање права на повлашћено паркирање, може само констатовати да неко живи на истој адреси (увидом у фотокопију личне карте), констатовати да неко има одређену врсту инвалидитета, степен телесног оштећења, утврдити да је одређена особа са инвалидитетом власник возила или да има власничка овлашћења и сл.
Овде је реч о апсолутној злоупотреби права од стране корисника а не кршењу права. Другим речима, није прекршен пропис али је дошло до „дозвољеног“, „фингираног“ прилагођавања „животне ситуације“ правној норми.
Извор: Голубица
