Образовање и култура

Одржана трибина „Европа и изазови балканског поретка (1999–2019)“

Одржана трибина „Европа и изазови балканског поретка (1999–2019)“

Голубица, ЧЕТВРТАК 21.03.2019.

У оквиру циклуса „Разговори о геополитици“, трибина „Европа и изазови балканског поретка (1999–2019)“ одржана је у среду, 20. марта, у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада.

Аутор и предавач био је Милорад Вукашиновић, новинар и публициста.

Било је речи о геополитичким последицама агресије, с посебним нагласком на сада већ евидентан покушај да се преформатира цео овај простор којем ми припадамо у културно-цивилизацијском смислу, да му се промени цивилизацијски код. А управо то, како је рекао аутор трибине, јесте био један од суштинских циљева агресије.

– Година 1999. била је врхунац униполарног момента у међународној политици, али у исто време допринела је и својеврсном отрежњењу у највећим земљама света, пре свега у Русији и Кини. Те године смењен је руски председник Јељцин, а Кина је схватила да нови светски поредак неће имати ни према њој превише обзира, јер је успостављен правни и политички преседан који би могао да се примени и у другим деловима света – објаснио је Вукашиновић.

По мишљењу овог аутора, 1999. година на неки начин представља и зачетак ере мултиполаризма у светској политици. Кина и Русија су 2001. године успоставиле уговор о стратешкој сарадњи који је основа њихове заједничке политике и стратегије за 21. век.
Осим деконструкције простора бивше Југославије, нарочито Србије, једна од важних последица агресије јесте и урушавање европског правног поретка.

Посредна мета те агресије била је Европа, и показало се на 50. годишњици формирања НАТО-а да је НАТО заправо гарант америчких интереса у Европи.

Међутим, сматра Вукашиновић, и даље остаје питање за све американофиле у нашој земљи, а то је: Зашто је Америка поступила тако сурово према нама Србима, иако је, када је реч о Југославији, имала и уговорна права?

По свему судећи, они су имали низ личних аранжмана са Брозом, а Југославију су и стратешки везивали за себе. После 60-их година ми смо са САД имали 179 уговора о научнотехнолошкој сарадњи, а од 1954. године били смо преко тзв. братских споразума индиректни члан НАТО-а – навео је предавач и поменуо и утицајни римокатолички лоби у америчкој администрацији који је пресудно утицао на амерички однос према СФРЈ.

– Наравно, постоје перспективе и другачијег Балкана. За нас је егзистенцијално питање деатлантизовани Балкан, дакле непристајање на америчке ултиматуме око КиМ, БиХ, тзв. турског тока, привлачење кинеских и руских инвестиција и сл. Инвестиција из оних земаља које подржавају опстанак наше државе и народа – закључио је Вукашиновић вечерашњу трибину.

 

 

Извор: Голубица

Остави коментар

avatar
  Пријави се