Нови СадОбразовање и култура

Одржана трибина „У почетку беху Ћирило и Методије“

Одржана трибина „У почетку беху Ћирило и Методије“

Голубица, ЧЕТВРТАК 28.02.2019.

Трибина „У почетку беху Ћирило и Методије“ одржана је у среду, 27. фебруара, у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада.

Аутор и предавач био је Милован Балабан, историчар. Гост трибине била је Николина Тутуш, мастер професор књижевности и језика и докторанд српске књижевности.
Словенски апостоли и јеванђелисти, браћа солунска Ћирило и Методије, својим мисионарством у 9. веку почели су свеобухватни рад на увођењу словенских народа у хришћанство, али и у духовно-културолошко-цивилизацијску сферу Византије, односно православног царства Ромеја.
– Они су били весници и кроз њих су Словени позвани не само да добију писмо него да уђу у хришћанску породицу народа, што је представљало почетак њиховог духовног преображаја али и основ за касније формирање народа у оквиру помесних православних цркава – нагласио је Балабан на почетку свог предавања.

Смисао мисионарског рада Ћирила и Методија, оличен у крајњем циљу добијања аутокефалије за словенске народе и области у оквиру јединствене васељенске цркве, јасно је пројектован и уочљив од самог почетка рада ових словенских апостола. То је могла да спроведе само византијска црква (Цариградска патријаршија) ојачана после иконоборачке кризе, пошто је изашла као победник у сукобу са државом коју су представљали иконоборачки цареви.

Гост трибине Николина Тутуш прочитала је делове Ћириловог и Методијевог житија, који се приписује моравском кнезу Растиславу. Он је позив („добри господару, пошаљи нам таквог мужа који би нас Словене упутио“) послао византијском цару Михајлу Трећем, што се данас сматра првим кораком ка стварању првог књижевног старословенског језика и писма. Из тог писма сазнаје се да је цар послао своје мисионаре Ћирила и Методија.

На крају трибине, Балабан је закључио да повратак ћирилометодијској традицији, коју су после браће наставили Свети Сава а потом и остали српски светитељи, па и духовници 19. века, представља континуитет на који српски народ мора да се врати.

 

 

Извор: Голубица

Остави коментар

avatar
  Пријави се