Украјински парлaмент изгласао ратно стање

Голубица, УТОРАК, 27. НОВ 2018, ИЗВОР: РТС/СПУТНИК/РОЈТЕРС

Врховна рада великим бројем гласова подржала је декрет председника Украјине Петра Порошенка о увођењу ратног стања у десет региона. Руска Федерална служба безбедности (ФСБ) саопштила је да је украјински официр признао да је реч о провокацији.

00.05 – Руски председник Владимир Путин у разговору са немачком канцеларком Ангелом Меркел рекао да се нада да ће Берлин утицати на Кијев да „не доноси исхитрене одлуке“, саопштио је Кремљ.

23.50 – Амерички државни секретар Мајк Помпео оценио је да руска заплена три брода украјинске морнарице представља „опасну ескалацију и кршење међународног права“.

23.05 – Украјински шеф дипломатије Павел Климкин на седници Врховне Раде рекао је да је главни циљ проглашења ратног стања јесте да Кијев поново успостави контролу над Донбасом и Кримом, јавља Тас.

21.40 – Председник САД Доналд Трамп каже да му се не допадају тренутне тензије између Русије и Украјине.

21.05 – ФСБ тврди да је украјински официр произнао да је реч о провокацији.

20.50 – Са 276 гласова „за“, Врховна рада подржала декрет председника Украјине о проглашењу ратног стања у десет области, јавља агенција Укринформ.

19.50 – Украјински морнари први уперили оружје у руске бродове, саопштила је руска Федерална служба безбедности.

Посланици Украјинске раде подржали су указ председника Украјине Петра Порошенка о увођењу једномесечног ратног стања у десет региона, након што је руска обалска стража запленила три украјинска брода у Црном мору код Крима. Подршку декрету дало је 276 посланика.

Такође, посланици Раде су потврдили да ће се председнички избори одржати 31. марта.

Порошенко је рекао посланицима да ће ратно стање у тој земљи бити уведено само у регионима који се граниче са Русијом, Белорусијом и Придњестровљем.

Прецизирао је да ће ратно стање бити примењено на само десет од укупно 27 региона Украјине, преноси АП.

То је рекао уочи гласања у парламенту, где су посланици великом већином, после петочасовне дебате, подржали његов предлог о увођењу једномесечног ратног стања.

Ратно стање важи за десет региона које је Порошенко идентификовао као потенцијално најподложније евентуалном руском нападу.

Укринформ преноси да ће ратно стање ступити на снагу 28. новембра у девет сати по локалном времену.

Ратно стање ће обухватити делимичну мобилизацију и јачање ваздушне одбране земље, наводи АП.

Мере о којима је гласао парламент укључују и нејасно формулисане кораке као што су „јачање“ антитерористичких мера и „информациона безбедности“, закључује америчка агенција.

Украјински председник претходно је потписао декрет о одлуци Савета за националну безбедност и одбрану, којим се од 28. новембра уводи ратно стање на 30 дана, уместо 60, како је претходно планирано.

Порошенко је пре седнице парламента рекао да декрет о увођењу ратног стања не укључује ограничавање људских права или одлагање избора планираних за наредну годину.

Како је Порошенко претходно изјавио, увођење ратног стања не значи да ће Украјина спроводити офанзивне акције, већ искључиво дејства за одбрану своје територије и заштиту безбедности грађана.

ФСБ: Радио захтев руске обалске страже намерно игнорисан

У међувремену, руска Федерална служба безбедности (ФСБ) саопштила је да је један од притворених украјинских морнара признао да је пролазак украјинских бродова кроз мореуз Керч била провокација.

„Радио захтев (руске обалске страже) био је намерно игнорисан. На броду је било оружје и муниција. Био сам свестан да је реч о провокативној акцији“, рекао је украјински капетан треће класе Владимир Лесовој, тврди се у наводима агенције Тас.

Рекао је да му је било наређено да из Одесе доплове до Маријопоља.

ФСБ је саопштио да су провокацијом у Керчком мореузу координисала двојица припадника украјинске службе безбедности те да су улазак украјинских бродова у „руске територијалне воде директно наредиле кијевске власти“.

Украјински бродови су најпре обавестили руску страну да не планирају да прођу кроз Керчки мореуз, навео је у саопштењу ФСБ.

Руска страна их је обавестила о правилима граничног прелаза и правила проласка криз Керчки мореуз, а према којима је предвиђено да се поднесе захтев поморској луци Керч 48 односно најамње 24 сата раније, навео је ФСБ, који је додао да се потврда издаје четири сата пре проласка.

Међутим, украјински бродови нису поднели захтев већ су саопштили да не намеравају да „пређу руску границу и прођу кроз Керчки мореуз“, навео је ФСБ, пренела је руска агенција.

ФСБ је раније навео да је испитала украјинске морнаре притворене после инцидента у Керчком мореузу.

Ројтерс је пренео наводе ФСБ-а да су украјински морнари први уперили оружје у руска пловила.

Како је пренео Тас, ФСБ је објавио снимак саслушања.

Путин Меркеловој: Надам се да Берлин може да утиче на Кијев

Руски председник Владимир Путин разговарао је телефоном са немачком канцеларком Ангелом Меркел и том приликом реко да се нада да ће Берлин утицати на Украјину у вези са ситуацијом у пролазу Керч како би спречила Кијев да донесе исхитрене одлуке, саопштио је Кремљ.

„Владимир Путин је изнео оцену о провокативним акцијама украјинске стране и грубом кршењу норми међународног права када су украјински војни бродови намерно игнорисали правила о мирном проласку кроз територијалне воде Руске Федерације“, наводи се у саопштењу.

Путин је немачкој канцеларки рекао да Кијев сноси пуну одговорност за ситуацију у пролазу Керч због стварања још једног конфликта.

Поводом инцидента у Црном мору огласио се амерички државни секретар Мајк Помпео који је оценио да руска заплена три брода украјинске морнарице представља „опасну ескалацију и кршење међународног права“.

Помпео је обе земље позвао на уздржаност, преноси Ројтерс.

Оружане стране Украјине стављене су у стање највише борбене готовости, након што је руска обалска стража запленила украјинске бродове у Црном мору, пише Укринформ.

Министар спољних послова Украјине Павло Климкин изјавио је да Украјина задржава право да се одбрани од Русије и не искључује могућност да ће Москва наставити са, како је рекао, „агресивним потезима и на копну и на мору“.

Према његовим речима, потези Русије „иду и против општег међународног права и против конвенције УН о праву мора“. Истиче да заробљене морнаре треба третирати као „ратне заробљенике“.

С друге стране, седам чланица Савета безбедности УН гласале су против руског предлога да се сазове хитна седница посвећена инциденту у Керчком мореузу.

За сада нису планирани контакти председника Русије и Украјине, Владимира Путина и Петра Порошенка, у вези са инцидентом у мореузу Керч, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Повезане објаве