Нови Сад

У Новом Саду се сваке недеље рађају близанци и тројке

У Новом Саду се сваке недеље рађају близанци и тројке

Голубица, НЕДЕЉА 29.09.2019.

Нема недеље да се у новосадском породилишту не роди пар близанаца или тројки и по томе смо европски рекордери.

Рађање близанаца и тројки најчешће значи успешан крај борбе против стерилитета, кроз коју многи парови пролазе годинама док не дочекају да добију децу. Управник Клинике за гинекологију и акушерство Клиничког центра Војводине доцент др Ђорђе Илић каже да је за овако велики број вишеплодних трудноћа заслужна вантелесна оплодња (ВТО), која се у Клиници ради већ 30 година.

На основу последњег истраживања, успешност вантелесне оплодње на Клиници је на завидном нивоу од 37 одсто стопе клиничке трудноће и 31 одсто стопе порођаја, што превазилази европски просек који износи око 30 одсто стопе трудноће и 23 осто стопе порођаја. Истиче се значајно већа стопа вишеплодних трудноћа након вантелесне оплодње уз 30 одсто близанаца и пет одсто тројки, док је европски просек 17 одсто близанаца и 0,5 одсто тројки, навео је др Илић.

Разлог оволиког броја вишеплодних трудноћа је у томе што се код нас враћа већи број ембриона у односу на европски просек. Тако је у новосадском породилишту током прошле године на 6.545 порођаја рођено 177 пари близанаца и 16 тројки.

Последњих година примећује се повећана учесталост вишеплодних трудноћа и у првих шест месеци ове године рођено је 99 пари близанаца и девет пута су рођене тројке, истакао је др Илић.

Вишеплодна трудноћа из поступка ВТО није обавеза и она је увек ствар избора лекара и пацијента, који се одлучују за враћање више ембриона. Др Илић наводи да је последње истраживање спроведено у Клиници показало да је на скоро 1.400 циклуса ВТО у периоду од 2014. до 2017. године, стопа трудноће по циклусу износила близу 40 одсто, што превазилази европски просек.

Тајна високог успеха и повећања стопе трудноће, поред константног унапређења у клиничком и ембриолошком раду, лежи и у чињеници да су у просеку враћена 2,65 ембриона, односно да је већини жена враћно три ембриона по поступку, а ретко којој жени само један ембрион. У том периоду забележили смо стопу близанаца од 29,51 одсто свих трудноћа из поступка ВТО, уз 5,85 одсто троплодних тудноћа, те да је скоро свака трећа трудноћа из поступка ВТО била вишеплодна, рекао је др Илић.

Вишеплодне трудноће представљају високоризичне трудноће и др Илић истиче да оне носе и бројне компликације и по мајку, као и по децу, а са већим бројем плодова, расте и број потенцијалних компликација.

Најбитнију компликацију представља превремени порођај, који понекад може да буде и екстремно пре термина, уз рађање деце од свега 500 грама, када се и уз примену најсавременијег третмана очекује неизвесна и тешка прогноза, како у смислу преживљавања, тако и у смислу даљег психомоторног развоја детета.Ипак, већина вишеплодних трудноћа, уз адекватан надзор и примеру одговарајућих мера, протекне добро и резултира рађањем здраве деце, иако учесталост трудноћа са лошим исходом није занемарљива, истиче др Илић и додаје како се негативне последице одражавају не само на мајку и децу, већ и на функционисање породице и многе друге друштвене сегменте.

У свету 6.000.000 ВТО беба

Од скромних почетака пре неколико деценија, вантелесна оплодња данас представља најефикаснии вид третмана стерилитета, заслужан за рођење више од шест милиона деце у свету, каже др Илић.

Др Илић наглашава да су бројне државе донеле стратегије и препоруке за смањење броја вишеплодних трудноћа, те наводи пример скандинавских земаља, које су то најуспешније реализовале и где је стопа близанаца након ВТО око пет осто, уз готово елиминисање троплодних трудноћа.

Поздрављамо чињеницу да је након вишегодишњих апела од прошле године процес замрзавања вишка ембриона коначно постао део третмана чије трошкове сноси држава, као и да су све клинике за вантелесну оплодњу добиле опрему за ову делатност, чиме су се стекли услови да се и код нас у будућности имплементирају стратегије за смањење стопе вишеплодних трудноћа, казао је др Илић и напоменуо како је једини исправни циљ и мера успеха вантелесне оплодње рађање једног здравог детета у термину.

Извор: Дневник; Фото: Дневник (архива)

Аутор: Љубица Петровић

 

Остави коментар

avatar
  Пријави се