Голубица, УТОРАК 26.02.2019.
Дефлација комуникације и људскости у време галопирајућег развоја информационих технологија и друштвених мрежа је постала потпуно уобичајена појава. Са развојем технологија постајемо свима „на извол’те“ али суштински недоступни, веома често и сопственој породици. Можемо имати дијалог са људима који живе на другом континенту али зато не познајемо комшију који живи врата до нас. И не секирамо се много јер то је постала нормална ствар.
Данас је могуће обавити и до 80% послова а да се из куће не мора изаћи – буквално. Живимо у времену када нас један срдачан, непосредан позив на непосредну и људску комуникацију (лицем у лице) може дубоко ганути. Деца се рађају на жалост. Нешто вам звучи одвратно у овој реченици? Наравно да звучи! Деца се увек рађају на СРЕЋУ и мада им желимо здравља, рођење је срећа увек и онда када здравље делимично изостане. Деца са инвалидитетом су такође деца која нас одрасле чине срећним када их добијемо. Ваше дете је, ваше дете и ако имате дете са инвалидитетом знате о чему говоримо.
Рађају се деца са инвалидитетом и деца која немају никакав инвалидитет – и наставиће да се рађају деца, увек на срећу и радост без разлике. Међутим, деца се такође рађају на бригу, обавезу и одговорност родитеља. Колико је тешко подизати дете у глобалном свету отуђености, колико је обавеза и брига, знају само они који су имали срећу да постану родитељи.
Међутим, није нам овде циљ да отварамо тему инвалидности – за тако нешто би нам требала читава књига, овај чланак је посвећен жени која нам је показала да постоји људскости и потребе за непосредном добротом. Друштвене мреже могу да се користе и са циљем да се нешто пружи другоме, да се помогне и учини свет бољим.
Нина Булатовић је произашла у хероја друштвених мрежа јер је понудила своје мало да некоме учини велико добро.
„Будући да сам родила дете у 7. месецу трудноће, прошла са њом свашта, а хвала Богу она је данас здрава петогодишња девојчица, знам како је напорно за једну мајку када постоји проблематика. Желим сасвим добровољно и бесплатно, једном недељно, два сата, да помогнем некој породици тако што ћу причувати њихово аутистично дете, да могу да се прошетају, да мама оде са пријатељицама на кафу, да се исфенира или уради штагод жели“.
Зашто је то учинила? Пре свега, доброта и емпатија имају значајну улогу. Покретач је било непосредно лично искуство и нека врста захвалности што је прошло све како треба и што данас има здраву девојчицу.
Много се може научити из примера који нам је свима дала ова млада суграђанка. Чинимо добро и нека нам свима буде лепше и боље. Голубица се труди да шири позитивно и буде ту за вас.
Извор: Голубица ФОТО:Нина Булатовић – Фејсбук профил
