Северна Македонија у Северноатлантском савезу

Реч је о дугогодишњем циљу македонских политичара који траје још од распада бивше Југославије. Дипломата Срећко Ђукић каже да је Македонија била прва међу бившим југословенским републикама „која је затражила помоћ НАТО-а у заштити свог територијалног интегритета и суверенитета. Она је тврдила да је све време деведесетих година осећала опасност по своју безбедност и интегритет и нарочито је тврдила да то долази са севера, што се показало да није тачно“.

„Изгледа да су македонски политичари увек сматрали да је НАТО организација која може да створи одређену врсту безбедносне гаранције за Македонију и зато су били најагилнији у ширем региону у покушају да придобију пажњу пре свега САД, али и других чланица“, каже војни коментатор Александар Радић.

„Радили су оно што други нису, одлазили су у борбене мисије. Рецимо 2003, када је НАТО одбио да учествује у окупацији Ирака и када су САД формирале коалицију вољних, Македонија је дигла два прста и били су део борбене мисије да би створили што јачу референцу, по аутоматизму отишли су у Авганистан у НАТО мисију, имали су висок ниво доследности“, закључује Радић.

Јучерашњи потпис није и крај процеса. Да би Македонија званично постала тридесета чланица савеза, документ мора да се ратификује у парламентима преосталих двадесет девет. Процедура може да траје највише две године.

Прва чланица која би требало да ратификује протокол је Грчка 8. фебруара, пошто је после две деценије окончан спор о имену. По Преспанском споразуму, седам дана после тога, почињу да важе уставни амандмани, а тиме и формално име Северна Македонија.

Међутим, протеклих месеци, било је вести о томе да би Бугарска могла да заустави процес. Наиме, из Министарства спољних послова те земље саопштено је да је један од услова у приступним преговорима тај да постоје добросуседски односи, да се не води изолационистичка и националистичка политика, да се не краде историја суседа и да се не негира заједничка прошлост.

„Сада све бугарске парламентарне партије подржавају чланство Северне Македоније у НАТО-у, ту нема никаквог спора и то ће сигурно проћи кроз парламент“, каже Срећко Ђукић и објашњава да постоји резерва код дела бугарске јавности.

„Ту јавност чине један део интелектуалне елите или један део националистичке бугарске елите који сматрају да су Македонци још увек Бугари и који посебно сматрају да македонски језик није самостални језик, већ дијалект бугарског језика“, додаје Ђукић.

Када све чланице ратификују протокол, македонска застава биће подигнута на јарболу пред седиштем Алијансе у Бриселу. Македонски медији су оптимистични, верују да ће се то десити већ у јуну ове године.

Историчар Александар Животић сматра да би чланство у НАТО-у могло до једне границе „да амортизује и каналише тензије између Македонаца и Албанаца, али на дуже стазе тешко. Ради се о једном покрету који делује на известан начин и плански и стихијски, тешко да НАТО може да држи под контролом тај покрет, да га на неки начин оивичи како би Македонији одговарало и што би јој гарантовало унутрашњу стабилност“.

Пре Македоније, у НАТО се учланила Црна Гора, јуна 2017. Премијер Душко Марковић тада је рекао да земља постаје део најмоћнијег савеза у историји, 100 година пошто је избрисана с политичке мапе Европе. Тада се ишчекивало како ће на тај потез реаговати Русија. Као што се чека и сада.

„Једна група из Москве предвођена Сергејом Железњаковом показивала је интересовање за такозвани пројекат Б-44, Балканске неутралне земље“, каже Александар Радић и додаје да је он већ у потпуности компромитован.

„Црна Гора је постала чланица, било би изненађење да Македонија не постане тридесета. БиХ има дневнополитичку блокаду акционог плана за НАТО и Србија је остала једина војно неутрална земља“, додаје Радић.

Историчар Александар Животић подсећа да је Русија више пута рекла да се противи таквом кораку, али да „ни у претходним случајевима није предузела ништа да то спречи, иако се у Црној Гори сматрало да је руски утицај много већи него што јесте. Иако се јасно види да је он у Македонији много мањи него у Црној Гори“.

„Очекујем да ће се то свести на изјаве и можда неки протест, али сумњам да ће повући неки радикалнији потези“, закључује Животић.

За дипломату Срећка Ђукића, улазак Македоније у НАТО не прети безбедности Русије.

„Проблем о коме треба да размишљамо сви ми у Европи је приближавање руским границама. Али мале, далеке земље које немају бројну војску нису опасност за Русију“, каже Ђукић.

Црна Гора 2017. године, Македонија данас, још само БиХ од земаља које окружују Србију формално није чланица НАТО-а. Намере Алијансе су јасне, а Србија жели да остане војно неутрална.

Према мишљењу Александра Радића, „у једном врло прагматичном погледу на НАТО, када бисмо били део такве организације, онда бисмо могли унутар њихових правила игре, њиховог клуба да тражимо простор за себе и да Србија буде стварни лидер региона“.

Срећко Ђукић каже да је наша јавност против НАТО-а из познатих разлога агресије на СРЈ 1999.

„Али ти односи нису рашчишћени. Ми имамо контакте, али нису на тој равни да се можемо разумети. Да, били су наши непријатељи, бомбардовали су нас, а сада су гарант опстанка нашег народа на Косову, треба нам нови ниво тих односа“, додаје Ђукић.

„Позиција је неутрална“, каже Александар Животић и додаје да ћемо видети да ли је одржива на дуже стазе, али да је намера врло јасна. „НАТО, односно водеће силе Запада желе да овај простор устроје како њима одговара“, истиче Животић.

То што ће Грчка бити прва која треба да ратификује јуче потписани протокол јесте симболичан чин. Јер Грчка је била та која је Македонији дуго затварала врата НАТО-а. Преспанским споразумом, најмоћнији војни савез у свету добија још једног члана, и помало парадоксално, кандидује Алексиса Ципраса и Зорана Заева за Нобелову награду за мир.