Образовни процес уско је скопчан са процесом запошљавања. Бољи услови
студирања за студенте са инвалидитетом, први су корак за изједначавање шанси за
запослење. Ово је важно, пре свега због самосталности и егзистенције особе са
инвалидитетом, али и због самоактуализације и примене стечених знања у пракси. Ево како
један тек свршени студент види процес запослења. Демир Aјвази, дипломирани филолог –
англиста истиче комуникативност, предузетнички дух и спремност да стално учи као своје
личне особине које су важне за посао. Посао тражи тек неколико месеци, а већ је радио
неке хонорарне послове. Иако је слеп, потпуно се добро сналази у простору.
Каква професионална знања и вештине у оквиру свог занимања сматрате
својом предношћу?
„Превођење са енглеског на српски језик и обратно или учење енглеског
језика некога. То су послови за које сам обучен и које могу да радим, а поред тога
радим и послове који се односе на софтверско сервисирање и одржавање мобилних телефона и
рачунара.“
У вези са овим је и његово неформално образовање. Завршио је АЦДЛ курс,
почетни ниво уз касније додатно усавршавање. Наш саговорник наводи да је једини
предуслов који послодавац треба да има да би се он могао запослити адекватан рачунар,
а за евентуално увођење у посао било би му потребно оквирно недељу дана (читаче
екрана инсталира сам).
Каква су Ваша искуства или искуства из Вашег окружења у вези са
предрасудама или стереотипима у односу на особе са инвалидитетом?
Углавном је све позитивно. Радио сам превођења и држао часове људима који
немају никакву врсту инвалидитета и нисам имао проблем. Сарађују са мном сасвим
нормално.“
Овакав оптимистични став нашег саговорника и његово досадашње искуство
показује да је самопоуздање битан фактор у тражењу посла као и да се свест друштвене
средине полако мења и усмерава ка међусобном упознавању и разумевању.
И.К.
Пројекат „Наше време“ реализован је у сарадњи са Градском управом за културу Нови Сад
