Свестраност и оријентисаност на усавршавања и обогаћивања својих знања, вештина и
особина, чини нас бољим људима, а ли и пружа више прилика за контакте с људима, као и за разна
радна ангажовања. Ево шта о томе мисли наша саговорница Тања Ђурић која је професор
филозофије и логике, а тренутно је и апсолвент на Академији уметности, смер примењено
позориште, а ускоро ће бити и драмски педагог.
Које своје личне особине важне за посао би истакла као предност приликомаплицирања код послодавца?
„Сматрам да ссам креативна да брзо размишљам и да сам довољно компетентна. У
оквиру занимања професор филозофије и логике имала сам праксу у школи и остварила добру
комуникацију са ученицима, а мислим да лако могу да сарађујем са младима, као и са
колегама.
Који хоби ван вашег занимања бисте истакли?
„Хоби који је и прерастао у занимање је глума самим тим што сам се уписала на
академију уметности, а иза себе већ имам неколико пројеката који укључују радионичарски рад
који сама организујем или у сарадњи са колегиницама.“
Што се тиче неформалног образовања, каква су ваша искуства са семинарима и
курсевима?
Што се тиче неформалног образовања похађала сам многе едукације као што су:
Асертивна комуникација, тимски рад, основе новинарства, основе дигиталног маркетинга,
тренинг за вршњачког едукатора.“
Тања већ има три године радног искуства ван својих занимања и то у области дигиталног
маркетинга, а у оквиру своје струке као професор филозофије и логике има искуства од годину
дана. Радила је и праксу у школи и као замена професору.
Приликом разговора за наведене послове на којима сте били ангажовани, шта сматрате
да је допринело успеху?
„Сматрам да је пресудна компетентност, а у мом случају и инвалидитет, дакле била је
реч о тзв позитивној дискриминацији где су послодавци отворено рекли да желе да запосле особу
са инвалидитетом.“
Што се тиче неких предуслова које би послодавац требало да задовољи како би Тања
могла да ради без препрека, једино јој је потребно да ствари буду на висини која њој одговара
пошто због инвалидитета не може самостално да подигне руке. Прилагођавање и увођење у
посао не би дуго трајало али то зависи и од врсте посла.
Колико сте спремни да се додатно усавршавате?
„Увек сам спремна да се усавршавам. Након завршеног факултета сам наставила са
неформалним образовањем тако да је увек добро дошло.“
Спремност на нова знања и сарадњу са људима, као и за промене и изазове требало би,
сматра наша саговорница да послодавцима буде довољан мотив да запосле баш њу од
многих кандидата.
И.К.
Пројекат „Наше време“ реализован је у сарадњи са Градском управом за културу Нови Сад
