шанса у енглеској

шанса у енглеској

шанса у енглеској

Радош Керавица, има 33 године, завршио је Економски факултет-Економиста, а након завршеног факултета, уписао је други и то Правни- Међунардно право.

Које послове обављате?
Тренутно радим у једној великој међунардној организацији на пословима координације, где радимо најчешће са Владом на изменама појединих закона, али ускоро ћу мењати посао, селим се у Енглеску где сам добио посао на Универзитету. Кајем се што сам завршио Економкси фалуктет, јер након њега сам себе усавршавао у другим областима, јер сам био свестан да има превише економиста и да морам да одскочим од целокупног друштва. Писао сам Европске пројекте за различите НВО.
Да ли је послодавац морао да испуни одређене услове у погледу приступачности?
Рекао бих у одређеним тренутцима да, али то је чак и сам послодавац понудио да испуни све што би ми олакшало да се лакше и несметано крећем и сналазим. Један од услова је био да ми обезбеде паркинг место, да не бих морао дуго да лутам око фирме.
Колико је трајало прилагођавање на послу?
Прилично кратко, знао сам шта ме очекује. У опису послова је било јасно написано ста ћу радити и колеге су неколико сати у недељи обезбедили времена да ми објасне са ким радимо, који су рокови. Али релативно кратко, не више од недељу дана.
Да ли сматрате да је потребно да се човек усавршава?
Јако је важно усавршавати се, свака област данас се непрестано мења. Нове методе рада и информације протичу тако да је неопходно бити у току са тим. Време које имамо данас, можда нећемо имати сутра, зато треба усавршавати језике, ИТ сектор, зависи од сопствених шеља. Ја себе сам дао у максимуму послодавцу, И прилично сам задовољан односима са колегама и резултатима које сам постигао.
Шта је највише допринело успеху у тражењу данашњег посла?
Комуникативност пре свега, по природи сам по прилично интровентан.
Да ли ваш инвалидитет утиче на ефикасност рада?
У мом случају тренутно не, јер мој инвалидитет је прогресивног типа и не знам шта ми сутра носи. Пуно вежбам И идем на пливање, због очувања мог здравља. Чак је и послодавац понудио да за време паузе идем у посебну салу и да вежбам, што ми је пуно значило. Још док сам на студијама био, добио сам први посао иако га нисам тражио, али ето нашао је он мене. Пошто нисам тражио посао и колега ми је рекао да је изашао конкурс, нисам одреаговао и минут пред истек огласа, колега ми каже конкуриши, и ето тако сам конкурисао и радио са Канадским Универзитетом.
Шта послодавац треба да уради да би баријера била ублажена?
Треба да дају особи са инвалидитетом посао, јер пре свега треба да нас саслушају и да види на који начин послодавац може да помогне да би будући запослени несметано могао да обавља тај посао.

И.К.

Пројекат „Наше време“ реализован је у сарадњи са Градском управом за културу Нови Сад

Нема Коментара

Поставите Коментар