Да би инклузија у најширем смислу заживела у пракси особе са инвалидитетом морају
постати видљиве на свим местима. Ово се односи на свакодневни живот, на добру проходност у
процесу образовања (од предшколског до високог образовања), приступачност, на повећане
социјалне контакте, као и на могућност да запослењем постану корисни чланови друштва и
побољшају своју егзистенцију и друштвени живот. О значају који запошљавање има за особу са
инвалидитетом са нама је разговарао Стефан Костић, дипломирани – мастер историчар.
Стефан као своје личне особине важне за посао наводи: комуникативност, спремност за
тимски рад, упорност, вредноћу и амбициозност. У оквиру његовог занимања стекао је
искуство у дигиталној претрази историјских података која је, каже у данашње време битна, а
могао би да ради у архиву, библиотеци, музеју или као професор историје у школи.
Јесте ли похађали неке семинаре или курсеве који би могли бити важни за Ваш будући посао?
„У оквиру Новосадског удружења студената са инвалидитетом сам похађао курс о писању
пројеката, завршио сам курс за националног шаховског судију, затим курс латинског језика,
Семинар Новосадске новинарске школе „Дан у твојим ципелама.“ Био је и координатор неколико
пројеката..
До сада ние тражио посао јер је скоро мастерирао.
Колико су, према Вашем мишљењу присутни стереотипи и предрасуде у односу на
особе са инвалидитетом које су активне у тражењу посла?
„Као бивши председник Новосадског удружења студената са инвалидитетом имао сам
прилике да разговарам са многим високообразованим особамаи могу рећи да послодавци
имају много нижа очекивања од оних које заправо могу имати од особе са инвалидитетом.
Међутим временом се покаже да су могли имати много већа очекивања и добити много више
од њих.“
Наводи да му нису потребна никаква прилагођавања да би се лакше снашао на послу и
да би се брзо уклопио у радни процес зависно од врсте посла. О даљем усавршавању каже:
„Човек који није спреман да учи не може очекивати да ефективно ради овакав посао“
Укратко опишите себе као радника. Ако би неки послодавац решио да запосли Вас,
какву би особу добио?
„Добио би вредну и амбициозну особу, спремну за тимски рад која може да се снађе у
раду под притиском и у раду са одређеним роковима, али која је спремна и да помогне
другим људима.“
Дакле, резиме и порука Стефановог искуства могла би се свести на следеће:
самопоуздање, амбициозност, али и емпатичност и спремност на сарадњу с другима основа је
од које се може поћи у процес тражења посла.
И.К.
Пројекат „Наше време“ реализован је у сарадњи са Градском управом за културу Нови Сад
