ГОЛУБИЦА, УТОРАК, 02. ОКТ 2018. Извор: ТАНЈУГ/РТС/ПЛУСИНФО ФОТО: Profimedia / Autor: Profimedia
Македонска влада ће у наредних десетак дана, после консултација са посланицима у Собрању, одлучити да ли ће почети скупштинска процедура потврђивања договора са Грчком, или ће бити расписани ванредни избори, рекла је министарка одбране Радмила Шекеринска. Познаваоци прилика у Скопљу кажу да је тренутна криза већа од оне из 2014. и да је уз посредовање међународне заједнице потребан неки нови договор власти и опозиције.
Шкеринска је нагласила да је потврђивање договора са Грчком веће од интереса политичких странака. „Посланици пред собом имају јасан избор – са једне стране ЕУ и НАТО, а са друге изолација и неизвесност. Очекујемо да се прихвати порука референдума“, рекла је Шекеринска.
На референдуму, одржаном у недељу, гласало је 620.000 од 1,8 милиона уписаних бирача, након чега су власт и опозиција почели расправу да ли је то изјашњавање било успешно или не. Владајућа коалиција тврди да је референдум успео јер је „за“ гласало више од 90 одсто бирача који су се појавили на гласачким местима, док опозициони ВМРО-ДПМНЕ сматра да је изјашњавање због недовољног одзива пропало.
Премијер Зоран Заев нагласио је да Македонија треба да поштује споразум с Грчком и постане чланица НАТО-а и ЕУ, за шта нема алтернативе.
Са друге стране, председник опозиционе ВМРО-ДПМНЕ Христијан Мицкоски сматра да је власт доживела дебакл, а да је Македонија истински победник.
„Споразум с Грцима није добио зелено светло, већ стоп од народа“, оценио је Мицкоски.
Уколико опозиција не прихвати аргументе владе Зорана Заева, биће расписани превремени избори.
Иванов: Време за одговорност пред македонским народом
У међувремену, македонски председник Ђорђе Иванов поручио је да је реалност да референдум није успео. Позвао је владу Зорана Заева да ни не покушава да промени ту стварност и истакао да је време за одговорност пред македонским народом.
„Не потцењујте суверену вољу македонског народа. Не може се говорити о вољи већине у условима када законски услови референдума нису испуњени. Излазност 36,9 одсто није воља народа, већ 63,1 одсто оних који нису изашли“, навео је Иванов у свом обраћању.
Иванов је, како су пренели македонски медији, поручио и да шта год влада да уради ту стварност не може да промени, а стварност је, каже, да је референдум неуспешан.
„Време је за одговорност пред македонским народом. Подршка ЕУ и НАТО је колатерална штета непопуларног референдума. Очекивана подршка ЕУ и НАТО-у од преко 80 одсто смењила се на само 36,9 одсто“, навео је Иванов уз оптужбе на рачун власти да манипулише грађанима и да евроатлатнским партнерима пружа лажну слику.
Иванов истиче да је на јуче одржаном референдуму, народ одбацио Споразум са Грчком о промени имена Македоније.
„Људи су се јасно изјаснили против наглих, наметнутих и штетних одлука усвојених без претходно постигнутог националног консензуса. Велика већина је одлучила. Бојкот је глас оних који су били потцењени и које нико није хтео да чује“, истакао је Иванов.
Власт треба да схвати да је народ послао јасну поруку, а то је да референдум није успео, поручио је председник Македоније.
У саопштењу Москве истиче се да реакција Европске уније, САД и НАТО на резултат македонског референдума само доказује да су намерили да ту државу увуку у НАТО што је пре могуће.
Шта је извесније – промена устава или превремени избори
Поставља се питање да ли је извеснија промена устава или превремени избори.
Аналитичар Петар Арсовски сматра да је извесније расписивање превремених парламентарних избора.
Каже да су лидери владајуће партије и опозиције су на чврстим опозицијама. Мицкоски је поручио својим посланицима да не гласају за уставне промене што можда значи да страхује да их неко не поткупи, додаје Арсовски.
Недовољна излазност на референдум је, кажу аналитичари, пораз власти и међународне заједнице.
За колумнисту Горана Момировског централно питање је како ће сада поступити Запад – ЕУ и НАТО.
„Јуче је Запад претрпео највећи пораз на Балкану. Последњих месец дана у Скопље су долазили Ангела Меркел, Себастијан Курц, Јоханес Хан, неколико пута. Упркос томе, грађани нису послушали савете западних савезника, а више од 80 одсто Македонаца је за ЕУ и НАТО“, наводи Момировски.
Познаваоци прилика у Скопљу кажу да је тренутна криза већа од оне из 2014. и да је уз посредовање међународне заједнице потребан неки нови договор власти и опозиције попут Пржинског.
Слична ситуација могла би да се деси почетком следеће године у Грчкој, где тамошњи парламент треба да ратификује споразум са Македонијом. Међутим, владајућа колација нема већину за тај чин.
Туск и Столтенберг: Искористите историјску шансу
Председник Европског савета Доналд Туск и генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг кажу ће одлуке које македонски политичари донесу у наредном приоду одлучивати о дугорочној будућности њихове земље.
Туск и Столтенберг у заједничком саопштењу нагласили су да је споразум о имену постигнут између Атине и Скопља створио историјску шанску за прикључивање Македоније НАТО и ЕУ као равноправног партнера.
„На консултативном референдуму велика већина је подржала управо тај пут. Сада је у рукама политичара у Скопљу да одлуче о путу напред. Одлуке које донесу у наредним данима и недељама одлучиће судбину њихове земље и њиховог народа у наредним генерацијама“, наведено је у заједничком саопштењу Туска и Столтенберга.
НАТО: До јануара закључујемо преговоре са Македонијом
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг поручио је да очекује да ће преговори о приступању Македоније Алијанси бити закључени до јануара 2019. године, као и да „поздравља глас ‘за’ на референдуму“ одржаном у недељу у тој земљи и да је сада „на Скопљу да одлучи о наредним корацима“.
„Преговори о приступању су већ почели и ја очекујем да ћемо их закључити до јануара наредне године“, поручио је Јенс Столтенберг на конференцији за медије одржаној уочи министарског састанка НАТО-а у Бриселу.
Како је објављено на сајту НАТО-а, Столтенберг је навео да су у Алијанси „сви помно пратили консултативни референдум који је у недељу одржан у Бившој Југословенској Републици Македонији“.
„Разговарао сам јуче са премијером Зораном Заевим и остаћемо у блиском контакту. Поздрављам глас ‘за’ на референдуму. На Скопљу је да одлучи о наредним корацима. НАТО је спреман да пожели добродошлицу тој земљи као тридесетој чланици. Али једини начин за то је примена споразума о промени имена (постигнутом са Грчком). Не постоји други пут ка чланству у НАТО-у“, рекао је генерални секретар НАТО-а.
Навео је да протокол о приступању Македоније Алијанси „може да буде потписан када све уставне промене везане за ново име буду окончане“.
„Тиме би Скопље добило столицу у НАТО-у већ почетком наредне године. Ово је историјска прилика. Позивам све политичке лидере и странке да сарађују конструктивно и одговорно како би је приграбили“, навео је Столтенберг.
