Лондон: Aсанж ухапшен

Један од Асанжових адвоката Пер Самјуелсон рекао је шведској државној телевизији да постоји велики ризик да оснивач Викиликсабуде изручен САД.

„Природно, сматрам да је то потпуно неприхватљиво. Видимо јасне знакове који указују да Американци желе да га осуде или су га већ осудили. Хајде да видимо да ли је ова забринутост оправдана или претерана“, указао је Самјуелсон.

Оценио је да би „могао да постоји тајни налог за изручење који су упутили Американци или који би могао да буде примљен сада“.

„Сазнаћемо то у наредних неколико дана. Све до данас, САД су успевале да тајно играју своју игру, али сада више неће бити у могућности да то чине“, навео је адвокат.

Викиликс: Прекршено међународно право 

Викиликс је саопштио да је Еквадор нелегално укинуо азил Асанжу и да је прекршио међународно право.

Викиликс оптужује „моћне актере“, укључујући америчку Централну обавештајну агенцију (ЦИА), за „софистициране напоре“ да се Асанж дехуманизује, делегитимише и одведе у затвор.

Викиликс је на свом налогу на Твитеру објавио фотографију Асанжа, уз коју је написао да је „овај човек син, отац и брат“, да је он освојио десетине новинарских награда и да је био номинован за Нобелову награду за мир сваке године од 2010.

Тај портал је, иначе, пре неколико дана најавио да ће Асанж бити „избачен“ из Амбасаде и да је већ све договорено са полицијом.

Према наводим Викиликса, председник Еквадора одлучио је да избаци Асанжа јер је на сајту оптужен за корупцију и да је повезан са скандалом прања новца у офшор банкама.

Уз то, пише Викиликс, председник Еквадора је љут што је Викиликс објавио приватне фотографије његове спаваће собе, трпезарије и забаве на којој играју његова супруга и ћерке.

Морено: Имамо гаранције Велике Британије

Председник Еквадора Лењин Морено каже да је његова земља добила гаранције Уједињеног Краљевства да Асанж неће бити испоручен земљи која би могла да га осуди на смртну казну.

„У складу са нашом јаком посвећености људским правима и међународном закону, затражио сам од Велике Британије да гарантује да Асанж неће бити изручен земљи у којој би био изложен мучењу или суочен са смртном казном“, рекао је Морено у снимку постављеном на Твитеру.

„Британска влада је потврдила то писмено, у складу са својим одредбама“, додао је Морено, пренела је агенција Ројтерс.

Како је рекао председник Еквадора, његова земља укинула је азил Асанжу након што је он више пута прекршио међународне конвенције.

Бивши председник Еквадора Рафаел Кореа, који је био на челу државе у време када је Асанж добио азил, сматра да је Морено највећи издајник у историји Латинске Америке.

„Он је корумпиран, а ово што је урадио је злочин који човечанство никада неће заборавити“, написао је Кореа на Твитеру.

Биографија Џулијана Асанжа

Рођен је јула 1971. године у Таунсвилу, Квинсланд, Аустралија, граду смештеном на североисточном приобаљу Аустралије.

Наводно се чак 37 пута селио са мајком и браћом до 14. године. И такав начин живота као да је постао његова судбина. Као бескућник пропутовао је Азију, а живео у Кенији, Танзанији, Белгији, Швајцарској и на Исланду.

Променио је низ школа и факултета. Студирао физику, математику, филозофију, чак и неурологију.

Рано се заинтересовао и за рачунарство. Већ у шеснаестој години био је оснивач хакерске групе „Међународни подривачи“.

Како је инсистирао у потоњим објашњењима, имали су строг кодекс који је подразумевао да је недопустиво разарање система у који су успели да провале, као и ма каква промена нађених података.

Хапшен је још као тинејџер због упада у системе универзитета, телекомуникационе компаније „Нортел“, чак и Пентагона и Насе.

Тек када се појавила његова биографија негде на самом крају 2010. године, на шта је Асанж био приморан како би олакшао финансијске прилике, постало је јасно да је он чувени хакер Мендакс, чији је животни пут описан у књизи Сјулет Драјфус „Андерграунд“.

О Викиликсу 

Асанж је Викиликс основао 2006. године, а са радом је почео јануара 2007. године. Оснивач је описује као „Википедију без цензуре“.

За сајт се глобално сазнало 28. новембра, када је Викиликс обелоданио више од 251.000 дипломатских депеша, односно преписку између Стејт департмента и дипломатских представништава САД широм света.

Тај материјал садржао је чак 40 одсто поверљиве грађе, а више од шест одсто тајних докумената.

Сајт Викиликс дневно је обелодањивао 10.000 страница докуманата, дипломатских депеша које се од тада нису скидале са насловних страна новина широм света, од „прљавих послова“ у светској дипломатији, па до злочина, или трачева.

Тако је обелодањена грађа о убиствима у Кенији, потом одлагању отровних материја на тлу Африке, компромитујућа преписка банака, материјали о дејствима САД у Ираку, Авганистану, или о приликама у Гвантанаму.

За свој рад Асанж је примио многе награде и признања.