Тражење посла се често наводи као изазов и проблем који се намеће пред све, а
нарочито пред особе са инвалидитетом или припаднике других осетљивих друштвених група.
Међутим, мање се говори о начину да се већ постојећи посао одржи. Ово се још више
усложњава када особа која ради доживи несрећу или му се здравствено стање погорша. Наиме,
често се догађа да формално више не може да ради, а осећа се спремним да допринесе области
у којој је до тада радио. Своје искуство испричао је Милан Чутурило, професор физичког васпитања.
Као своје личне особине битне за посао наводи упорност, амбициозност и жељу да се и
даље остварује у оквиру своје струке.
Каква су Ваша искуства са неформалним образовањем, да ли сте завршили неке семинаре,
курсеве и слично?
„Завршио сам курсеве у главном у спорту: за атлетику, кошарку, амерички фудбал.
Кретање ми је сфера интересовања. Такође волим балет и игру, као и све што се тиче кретања.“
Његова интересовања су везана и за уметност и лепо.
Волео би да буде ангажован на хонорарним пословима. Нису му потребни никакви
предуслови у смислу приступачности. Чак сматра да би га физичка активност вратила на ниво који је
имао пре коме и потребно му је што више кретања.
Да ли очекујете неке предрасуде приликом тражења посла?
Да, очекујем, јер људи чим чују да сам био у коми не желе да преузму одговорност
ако ми се нешто деси. То ми се већ десило, да су ми рекли да немају лекара који ће ми пружити
лекарску помоћ ако ми позли. Те њихове стрепње нису реалне, јер ми се од тада није ништа опет
десило.“
Сматра да у потпуности може испунити очекивања послодавца као и други радници.
Шта препоручујете послодавцима, како да поступају према особама са
инвалидитетом?
Са особама са инвалидитетом треба да поступају као и са свим другим особама. Као и
други људи и они имају своја знања, можда немају руку или ногу или имају неки други проблем,
али су спремни за сарадњу и рад.“
Која су идеална радна места за ваше хонорарно ангажовање?
„То су спортски клубови, да будем саветник или помоћни тренерили неко ко би помагао у
раду, јер мислим да знам доста о наведеним спортовима. Имам жељу да пишем или да радим са
неким ко би писао књигу о тим областима, јер је писати књигу тешко. Треба познавати материју,
стил и начин којим се треба обраћати читаоцу, па бих волео да сарађујем са писцима или
новинарима“
Дакле Милан би желео да буде ангажован хонорарно на пословима везаним за спорт,
јер без обзира на погоршање свог здравственог стања верује да може много да да струци и
унапреди ту област.
И.К.
Пројекат „Наше време“ реализован је у сарадњи са Градском управом за културу Нови Сад
